fbpx
Saveti za prekookeanske letove

Ako dolaziš u Ameriku, verovatno biraš da dođeš avionom. Let nije kratak ali brže od toga ne može. Moraćeš da za put izdvojiš  ceo jedan dan, najmanje.

Ovaj tekst ima za cilj da ti olakša taj put savetima koje sam prikupila, što svojim iskustvom, što iskustvom svojih prijatelja.

Isti tekst može da ti koristi ako letiš iz Amerike, nazad na Balkan.

Najčešće relacije letova

Direktan let je najbolja opcija ali je retko kome dostupna. Koliko sam upoznata, tu priliku imaju samo oni koji lete iz Beograda za Njujork. Let traje nekih 9 sati i karta je pristojne cene.

Letovi za ostale delove Amerike obično uključuju barem jedno presedanje, i idu preko nekog većeg evropskog grada, kao što su Istanbul, Frankfurt, Minhen, London, Beč, Pariz ili Amsterdam.

Postoji opcija i da presedaš u nekom američkom gradu, ali to je bolje izbeći ako je moguće. Prvenstveno zbog prtljaga i mogućnosti da zakasniš na sledeći let zbog carinske kontrole prilikom ulaska u Ameriku.

Dužina puta

Kada si kupio kartu i saznao koliko će ti let trajati, nemoj da zaboraviš da je potrebno da na aerodromu budeš barem tri sata pred let. Tako da uračunaj to u celokupno vreme dužine svog putovanja.

Kao što rekoh, put može da bude kraći ali i mnogo duži. Nekada su jeftinije karte one koje podrazumevaju sate i sate čekanja na aerodromima a nekada se desi i da avion kasni pa propustiš svoju konekciju.

Od svih zavrzlama koje mogu da ti se dese, jedna je i da ti zagube kofer. To je više puta iskusila jedna moja drugarica, pa odatle njen savet da makar jednu preobuku poneseš sa sobom u avion. I sve ono bez čega ne možeš da izdržiš dan, dva dok ti ne nađu kofer. A legenda kaže da ti uvek nađu kofer.

Naš let iz Beograda do Hjustona

Nama je prilikom poslednjeg dolaska u Ameriku, trebalo 2 sata da stignemo od Subotice do Beograda, potom smo tamo bili tri sata pred let za Istanbul. Taj let je trajao sat i 45 minuta, pa smo imali dva sata u Istanbulu. Let do Hjustona trajao je 13 sati i 5 minuta. Onda nam je trebalo oko dva sata da izađemo sa aerodroma- zbog granične kontrole (CBP) i čekanja prtljaga. Do kuće još nekih 45 minuta. Sve zajedno tri godine jahanja, a u realnom vremenu, 24 sata puta.

Ne mogu da opišem količinu sreće kada sam otvorila vrata stana i nakon blagog raspakivanja došla do svog voljenog kreveta.

Priprema za let

Da bi sebe dobro pripremio na dugačak put, dobro je da se potrudiš da imaš dovoljno sna u danima pred put. Osim toga, preporuke su da uveče piješ probiotik, pogotovo ako imaš osetljiv stomak ili slabiji imunitet. Izrazito je važno da se dobro hidriraš. Da piješ dosta vode, preporučuje se i tokom leta jer je vazduh u avion suv. Nezgodno je ako ćeš zbog toga ići češće do toaleta, ali ako nema turbulencije, to i nije neki problem.

Moje iskustvo sa turbulencijom je prijatno, odnosno nisam se susretala sa nekom „opasnom“, i mene lično podseća na putovanje vozom. Ipak, ukoliko imaš problem sa strahom- moj ti je savet da što pre shvatiš da ti strah ništa neće pomoći. Ne voziš ti avion i ne možeš ništa da promeniš. Daću ti savet kao meni što su dali iz našeg konzulata u prethodnom tekstu– opusti se i uživaj.

Pakovanje

Ukoliko sa sobom možeš da poneseš „carry on“ i „personal item“, možda većinu stvari i možeš da poneseš gore. Dobro, sve zavisi na koliko dugo ideš i gde zapravo ideš. Moj drug je nakon više od deset godina putovanja iz Srbije za Ameriku i obrnuto, počeo baš tako da se pakuje. Ali on za Srbiju obično ide na neke dve nedelje i nosi samo što mu stane tu. Kaže da uštedi vreme na aerodromu, ne mora da plaća kofer i ne sekira se oko gubitka kofera.

Za mene to nije opcija, barem ne za sada. I dalje se vrši merenje i premeravanje kofera nekoliko puta prilikom pakovanja, prepakivanje i druge komplikacije. Poslednji put smo nas troje putovali sa tri velika kofera, tri „carry on“ kofera i tri ranca tj „personal items“-a.

Šta poneti?

Koliko sam upućena, imaš pravo da nosiš 1l tečnosti u čekiranom koferu. Dakle, bilo je mesta za domaće specijalitete 😊. Zapravo, hranu i piće smeš da nosiš ukoliko je u originalnoj ambalaži, sa deklaracijom i koliko znam- neotvoreno. Kod nas su se tako našli i omiljeni Granum proizvodi. Kako nisam bila sigurna koliko smemo da ponesemo toga, samo 3 tegle su došle u naše kofere- opet svakome po jedna. Sve u nadi da će nam naši pri dolasku doneti još toliko i da će Granum proizvodi uskoro biti dostupni u Americi.

Na stranu hrana i piće, ono što stvarno ne možeš da kupiš u Americi su knjige na našem jeziku. Ustvari, da budem precizna, mogu da se kupe. Samo su nekih 4 puta skuplje nego da ih kupiš u Srbiji. Zato su knjige nešto što uvek dovlačim iz Srbije. Što za ćerku, što za nas.

Sve drugo, uglavnom može da se nađe u Americi i to po povoljnijim cenama. Tako da pakovanje savetujem da organizuješ na način da poneseš samo ono bez čega ne možeš. Bilo da dolaziš da živiš, da nekoga posetiš ili samo da proputuješ.

Ipak, kada dolaziš da živiš ovde, savetujem da poneseš stvari od emotivne vrednosti koje parama ne možeš da kupiš i koje će ti značiti. Ali imaj na umu težinu kofera. Znaj i da možeš da doplatiš dodatni kofer ukoliko veruješ da je vrednost toga što nosiš veća od cene koju ćeš da platiš.

U avionu

Ako si imao priliku da biraš svoje mesto u avionu, verovatno si izabrao ono mesto do prozora.

Normalno, jer skoro svi žele da vide gde su i da zabeleže neverovatne prizore. Ipak, primetila sam da ljudi koji sede u sredini aviona nekako imaju najviše mesta. Ako postoji prazno mesto, biće u sredini.

Prva bih sada birala da imam slobodno mesto pored svojeg, umesto da na meni kao prošli put sedi gospođa kojoj njeno mesto nije bilo dovoljno. Tako da, za duže relacije, sledeći put sigurno biram mesto u sredini aviona. Dodatan plus je što ti je lakši pristup toaletu jer ako je osoba pored tebe zaspala, imaš drugu stranu da se iskobeljaš. To je važno ako si poslušao savet o redovnoj hidrataciji.

Kao neko ko je imao prilike da leti i biznis klasom, moram da kažem da su ta mesta u prekookeanskim avionima sa razlogom tako skupa. I tu ću se dotaći anegdote- onaj ko nije leteo biznis klasom ne zna šta propušta. Ali nakon tog iskustva svaki drugi let ti je teži. Mislim, imati krevet u avionu- ko to ne želi?

Moja drugarica našla je kreativno rešenje kako da smesti decu u poziciju kreveta, i odatle ovi fenomenalni jastuci koji se naduvaju i stave ispred sedišta. Potom možeš da ispružiš noge i spavaš ili ako vas putuje više, svi to stavite ispred sedišta i eto ga krevet. Po prilično povoljnijoj ceni od biznis klase. I za više namena.

Saveti za prekookeanske letove
Jastuk na naduvavanje kojim imaš povoljniju opciju kreveta u avionu

Hrana

U avion možeš da uneseš razne grickalice koje nisu otvorene, naravno ne voće i ne povrće. Savet je da poneseš sa sobom nešto zdravije ako je moguće.

Po pitanju hrane koju ćeš dobiti na prekookeanskom letu, nećeš ostati gladan. U najgorem slučaju ćeš se najesti hleba. Meni lično hrana nije neka ali sam čula da se neki ljudi baš umeju oduševiti. Ja sam u principu iskusila samo dve avio kompanije pa još imam vremena da se predomislim.

Čitala sam savet kako je dobro poručiti vegeterijanski meni i ja sam ga poslušala. Ne bih ga nikome preporučila, naročito ne nekome ko nije vegeterijanac. A nasela sam jer moja ćerka ne jede meso (teška tema), pa sam se ponadala da će da bude nešto za nju. Od očekivanja nisam dobila ništa osim tužne face stjuarta sa njegovim pitanjem da li sam sigurna da je u redu da jedem vegeterijanski meni. I njegovog uveravanja da ne moram. Žao mi je što nisam snimila scenu.

Piće

Ono što verujem da svi znaju, al možda je neko ipak neupućen- alkohol je besplatan na prekookeanskim letovima. Ali ću ti još jednom posavetovati da se dobro hidriraš. Dakle, voda, pre svega.

Moj novi izum je da osim za ćerku, ponesem i nama prazne flašice vode, pa kad piće dođe na red, zamolim da mi sipaju vodu u te flašice. Tako nemam problem žeđi.

Putovanje sa detetom

Po pitanju mog deteta, mi imamo pripremljene zanimacije za nekoliko sati leta a potom se pripremimo za spavanje. Uz savet i odobrenje lekara, dam joj lek za alergiju koji joj pomogne da zaspi. I bogu hvala na tome.

Kada smo prvi put dolazili za Ameriku, imala je 11 meseci i od celog 24 časovnog puta, nije spavala više od tri sata. Tada sam shvatila da je sigurno zdravije pomoći detetu da se naspava nego da toliko dugo ne spava.

Jedino što je meni izazov u avionu mogla bih da kažem su deca koja vrište. Jedno dete je vrištalo oko dva sata kada smo putovali za Evropu i to je stvarno bilo iscrpljujuće. Kada je to dete prestalo, počela su ostala deca da se javljaju.

Ali pametni ljudi u avionu znaju da iskoriste čepiće za uši pa da obezbede svoj san. Uglavnom su čepići dostupni u okviru paketića od avio kompanije, ali je mudro poneti svoje.

Verujem da je korisno znati da u avion možeš da poneseš i kolica i auto sedište za dete. To se ne plaća i možeš da biraš da li ćeš da ih predaš prilikom čekiranja prtljaga ili ćeš da uneseš u avion. U slučaju kolica, predaješ ih pred sam ulazak u avion, da kažem na vratima. Auto sedište u samom avionu može da ti koristi ako je beba u pitanju i ako će sedeti u sedištu, odnosno daće bog- spavati.

Ipak, to sve je najbolje dodatno proveriti sa kompanijom preko koje letiš.

Mi smo prošli put poneli auto sedište sa nama, i predali ga pri čekiranju prtljaga. Mislim da je to bio baš pametan potez. Ranije smo nosili samo kolica, i to do vrata aviona. Tada nisam znala da imam opciju i za auto sedište a baš bi mi značilo.

Dnevni ili noćni let

Kada letiš noćnim letom, to može da bude olakšavajuća okolnost jer je velika šansa da će većina putnika spavati. A tako i deca. Još ako i ti možeš da spavaš, to je super. Verovatno ćeš se lakše adaptirati na novu vremensku zonu. Razlika u vremenu između Srbije i Amerike može da bude između 6 i 9 sati ako pričamo o kontinentalnom delu, odnosno 12 sati ako pričamo o Havajima.

Džet Leg (Jet Lag)

Upravo zbog promene vremenske zone, dešava se da ti bude malo teže da se prilagodiš novoj vremenskoj zoni, te ti unutrašnji sat bude desinhronizovan, odnosno neusklađen.

Ono što meni koristi je to što jednostavno spavam kad je mrak, tamo gde sam. Mada sam ja neko ko uvek može da spava i svuda.

Sve u svemu, džet leg je nešto što možeš i da ne osetiš a može i da te muči i nekoliko nedelja. Simptomi su ti da ne možeš da spavaš kad je mrak, da si na primer gladan u tri ujutru i nešto slično tome. Ovi simptomi su češći kada se putuje istočno, dakle iz Amerike za Evropu.

Načini da se smanji uticaj ovog sindroma su izbegavanje alkohola i kofeina i dovoljna izlaženost suncu pri dolasku. Priča se da ovi simptomi rastu sa godinama, te da je deci mnogo lakše da se prilagode.

Korisno je sat podesiti na vremensku zonu krajnje destinacije kako bi se naterao da spavaš kada je vreme za spavanje tamo gde ideš. To je najbolje uraditi pri ukrcavanju na avion. Još jedan savet je da se istežeš koliko je moguće i što više da šetaš u avionu. A to možeš da kombinuješ sa dobrom hidratacijom.

Zaključak

Prekookeanski letovi gotovo sigurno pa moraju dugo da traju. Ali uz dobru pripremu, i svu radost koje putovanje može da nosi, može da prođe i brzo i lepo i udobno.

Priprema za let osim pakovanja, trebalo bi da bude i psihofizička, kako bi se što pre adaptirao na novu destinaciju.

Nadam se da će saveti da ti koriste i da, ako imaš još neki- nećeš se libiti da mi pišeš.

Srećan put!

 

Prijava na newsletter

Prijavi se da se svake druge srede družimo preko Newslettera. Potrudiću se da ti uvek pružim dodatne korisne informacije, koje ne delim na Blogu 🙂

Molimo sačekajte

Uspešno si se prijavio! 😉